Бо̑г , Бо̏га  m.   Gott , Deus . [ cf.   халах ].

1.

  На права (правцита) Бога , за права Бога , на правди Бога , umsonst , unschuldigerweise , innocens .

2.

  Дај за Бога!   Удијели за Бога!   Немој за Бога!     um Gotteswillen ! per deum .

3.

  Бога ми , bei Gott , medius : Бога ти ;   у пјесмама и: Богу ти : Богу тебе , Краљевићу Марко  — Ој Богу ти , мили синко Марко  — Ој Богу ти , наша арамбашо  — Ој Богу ви , кићени сватови  —   Мјесто овога гдјекоји побожни људи (као да имена Божијега не помињу узалуд) говоре: бо̏ра ми , и бро̏да ми , и гло̀га ми !

4.

  На Бога (н. п. не удари киша, дође он)!   zum Glück!

5.

  Јао мени до Бога милога!   тешко мени до Бога милога!

6.

  Ако Бо̑г да̑ ,   wenn’s Gott will , si deo placuerit . Ово Срби говоре кад год што уговарају да раде или се чему надају или што желе :   ако Бог да, ићи ћемо на прољеће тамо и тамо ;   биће кише, ако Бог да ;   не ће тако бити, ако Бог да ; И то, пашо, Сријем  не расели, | А ти ћеш га, пашо, раселити, | Али не ћеш, пашо, ако Бог да .

7.

    Ако̀ Бо̑г да̑ , каже се мјесто: куда ћеш? куд ca пошао? куд си наумио?  јер веле да са ријечи куд  не ваља запитати; ако ли би ко заборавивши се или навалице запитао кога са куд , онај му кашто одговори: Идем у   кудиљево  да те   скудим :   wohin?     quorsum?

8.

  Тешко до зла Бога ,   скупо до зла Бога ,   verteufelt schwer, theuer , nimie .

9.

  Ништа под (јаким) Богом, н. п. нема, не зна ,   gar nichts , prorsus nihil .

Го̏спо̑д  ( Бог ), Го̏спода  m.   (само се каже Богу)   der Herr , Dominus  [ cf.   господини Бог ]: Помог’о га Господ  Бог  — Тако ти га Господ  сачувао | Бритке сабље Анђелијћа Вука .

Бо̑г , Бо̏га  м.   У В.  тако исто .   Овде се наводе неколико сталних израза са необичнијим и специјалним значењем .

1.

  у клетви :   Бо̑г  једа̑н и Бо̑г  је једа̑н =   бога ми.  —

2.

још како, врло радо :   Она га о̏ће и за̏ бога .  — Узела би те и за̏ бога .   Бањ.  —

3.

никако, ни за живу главу :   Не̑ће га ни за̏ бога .  —

4.

срећом :   Но на̏ бога , до̑ђе он те ме и̏збави из апса̏не.  ( У В.   Бо̑г   4 ), RJA. Bôg  II ).  —

5.

  место куда?   в.   угуро̑ла :   Ако бо̑г да?  ( В.   Бог   7 ), RJA. Bôg  4. d.) .  —

6.

нема, други пут :   да̏ће бо̑г ,   каже се детету или просјаку кад тражи а онај од кога се тражи нема или неће да да̑.  —

7.

  Кад се напија, наздравља :   Здра̏в си   (за оба пола).  — О̏д бога  ти здравље!  —

8.

  у клетвама :   Бо̏га ми , тако ми Бо̏га !   Та̏ко ти Бо̏га ! Бо̏гме!  —   Да ме уби̏је Бо̑г .  — Бог̑  га пора̄зи̑јо.  —

9.

  Бо̑г  ти а ду̑ша ти.  —

10.

  Жи̏в ти Бо̑г !   Заклињу и питају жене : Жи̏в ти Бо̑г !  — Жи̑ ми Бо̑г   одговарају.  —

11.

изгледа, чини се, веле :   Бо̑зна .  —

12.

  До̑ бога  и до дӯше̑.  —

13.

  О̏д бога  да на̑ђеш!  — Уби̏јо те бо̑г !   Бо̑г  му вра̑т сломи̏јо ,   или кад свој свога куне : Бо̑г  те не уби̏јо.  — Бо̑г  те пора̄зи̏јо!  — Да ме пора̑зи Бо̑г !  —

14.

  О̏д Бога  наша̏о и да о̏д Бога  на̑ђе.  —

15.

  Што Бо̑г  да.  —

16.

  Са̏н је ла̏жа а Бо̑г  је и̏стина.  —

17.

  Бо̑г , па ти.  —   Каже се кад се неко моли.  —

18.

  Све је до̏бро што је о̏д бога .  —

19.

  Ништа по̏д богом  нема.  — Ни̏шта под ја̑ким бо̏гом  не је̑.  —

20.

  Мо̏ли бо̏га , кога мо̏лиш ,   каже се у смислу хвали бога или захвали што је неко дошао иначе свашта би било.   Исто значи и : Фа̑ли бо̏га .  —

21.

Ни за шта :   За пра бо̏га , на пра̑вде бо̏га .  —

22.

најбоље :   Кај Бо̑г  што о̏ће.  —

23.

  Жа̏ли бо̏же  моју му̏ку.  —

24.

  Кад се изговори грешна мисао каже се :   Бо̏же  ме опро̏сти или Бо̏же  опро̏сти.  —

25.

  кад се са жаљењем помене покојник :   Бо̑г  да га прости! Бо̑г  да ји̑ про̏сти.  —

26.

  као нечастиви :   Кај буди бо̑г  с нама.   Исто се каже и кад се чуди или освешћује : Бу̏ди бог  с нама.  —

27.

  кад се неко хоће да дозове к себи или скрене пажња на озбиљност ситуације каже се :   Бо̑г  с то̏бом!  —

28.

  категоричко порицање :   Не, ни дао Бо̑г !  —

29.

  и којекако :   И бо̏же  помо̏зи. А̏јде то̑ је још и бо̏же помо̑зи, но оно дру̏го је у руке да га не узне̑ш.  —

30.

  кад се нечега отреса, ратосиља :   Да Бо̏к  сачува!  —

31.

  кад се са захвалношћу помиње неко или неки посао, каже се :   Да Бо̏к  помо̏же.  — Је̏досмо, фала и да Бо̏к  помо̏же!  —

32.

  Изриче се сумња :   Да Бо̑г  да, ама не на̑дам се!  —

33.

  Како је бо̄ни̑к? — Даће Бо̑г  да би̏дне бо̏ље.  —

34.

  на растанку :   Збо̏гом  остани, оста̑јте.   Одговара се : Збо̏гом  поша̑о и у добри̑ ча̏с.  —

35.

  На поздраве: добро ју̏тро, добро ве̏че; помози и пома̑га Бо̑г , одговара се :   До̏бро ти Бо̑г  да , Бо̑г  ти помо̏го  или Бо̑г  ти до̏бро да̑о.

/   бо̑г   /   изр.   Бо̏же сакло̀ни; Бо̏же ме сакло̀ни Боже сачувај.  –   Бо̏же сакло̀ни, са̏мо да не у̀чинӣ ка̀ква сконтра̀дӯра!   бо̑г ван до̑   у значењу: молим Вас.  –   Нѐмо̄јте ми, Бо̑г Ван до̑, забо̀равит о̀ставит по́ струце̄ кру̏ха! – Бо̑г ван до̑, да̑јте ми дру̏гӣ са̀кет, о̀вӣ ми се пробу̀жо̄!   Бо̏же помо̀зи   каже се кад се први пут у сезони једе неко воће или поврће, кад се приступа јелу уопште или неком послу.  –   Бо̏же помо̀зи, о̀во̄ су ми пр̀ве̄ фра̑гуле о̀ве̄ го̏дине̄.   Бо̏же помо̀зи   доста, много.  –   Би̏ће о̀вега̄ за о̀бједа Бо̏же помо̀зи, а о̀стаће и за вѐчере̄. – У кошѝчићу је би̑ло смо̏ка̄ва̄ Бо̏же помо̀зи.   би̏т не̏што да̀ бо̑г са̀чӯва̄   нешто ружно, страшно, неописиво.  –   То̑ је да̀ Бо̄к са̀чӯва̄ што̀ су све̏ прѐпатили.   и̏ бо̑г је забо̀равијо   нешто што је давно било.  –   Што̏ ме̏не пи̑таш? И̏ Бо̄г је забо̀равијо ка̏д је то̑ би̑ло.   твр̀дит (ће̏т) не̏што у̀ крс у̏ Бога   бити упоран у некој тврдњи, хтијењу, намјери и сл.  – Хо̏ће у̀ крс у̏ Бога да је она̀ко̄ како о̑н го̀ворӣ.   бо̑г ти просвије́тијо па̏ме̄т   каже се за некога или некоме ко живи или поступа недолично, ко вуче непромишљене потезе.  –   Не̏ зна̄ о̑н што̏ чѝнӣ, Бо̑г му просвије́тијо па̏ме̄т!   би̏т Бо̏гу у ску́ту   уживати, бити презадовољан нечим.  –   О̀тка(д) се ожѐнијо, о̑н је Бо̏гу у ску́ту.   – Би̏ћу Бо̏гу у ску́ту ако арѝва̄н о̀во̄ фи̏нут!   у̏ Бога до̏ма   далеко, врло далеко.  –   О̑н сто̀јӣ не̏ђе у̏ Бога до̏ма.   – То̑ ти је у̏ Бога до̏ма, ни̏кад до̑ћ до̀ тамо!   сва̏кӣ у̏ Бога да̑н   сваког дана, непрестано.  –   Та̏мо сва̏кӣ у̏ Бога да̑н па̏да̄ ки̏ша.   не̑ма̄ Бо̏га, ва̀ља̄ (тре̏ба)…   кад се нешто мора безусловно урадити.  –   Кад о̑н запесѝга̄, не̑ма̄ Бо̏га, ва̀ља̄ му пого̀дит! – Не̑ма̄ Бо̏га, ва̀ља̄ ку́пит но̏вӣ рубѝнет!   бо̑г се с то̏бо̄н упу́тијо   некоме кад одлази на пут или на неки важан посао.  –   А̀јде ти пола̀ко, Бо̑к се с то̏бо̄н упу́тијо, а за̀ мене се нѐ мислӣ!   Бо̏же ми про̀сти   честа узречица кад се изрекне нешто богохулно, неприлично.  –   О̀нему дјѐтету, Бо̏же ми про̀сти, ко да ни́је у гла́ви све̏ како тре̏ба̄!   – Бо̏же ми про̀сти, ма ка(д) сре̏те̄н о̀нега̄ фра̑тра, зна̑м да ће ми се не̏што гру̑бо дого̀дит.   бла́жен(ӣ) бо̑г   милостиви Бог (каже се у случајевима кад се на смрт гледа као на ослобођење од патњи).  –   Бла́женӣ Бо̑г ко̀јӣ га је ди̏го̄ да се ви̏ше нѐ мучӣ! фалабо̏гу   каже се након неке штете, направљене грешке, нечега што се, по правилу, не може исправити и значи мирење с тим.  –   Сло̀мило се, па фалабо̏гу, не̑ћемо са̏(д) пла̏кат.   – Кад није́сте мо̀гли до̑ћ, фалабо̏гу. И̏ма̄ јо̏ш да́на̄ ако бу̏де̄мо жи̑ви!