Српски рјечник

ку̏д , ку̀да̑ ,
1.
 [ cf.   кудар , куде , кудије , кудијен , кудијер , куђ , куђе , куј ]   wohin , wo vorbei? quo? qua?   cf.  [ камо   2 ]; ако .
2.
  немам куд , ich kann nichts anders thun , alias agere non possum : Нема куда  љуба Драгијина , | Отворила деветора врата .
3.
  куд који , in alle Winde? quaqua versus?   побјегоше куд који .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   ку̏д  прил.   У овом дијалекту ограничена је употреба овог прилога. У много случајева га замењује де̑  (где):   Иди ку̏д  би̑ло.  — Сву̏т ку̏д   (т. ј. свуда).  — Кудго̏ћ .  — Ку̏д  ћеш ве̏ћа срамо̏та но то̑?!  — И̏ди ку̏д  ти др̑аго, бо̏ље не̑ћеш на̑ћ.  — У В.   ку̏д , у RJA. kȕd  прил.
2.   ку̏д  предл.   код . Готово искључиво се чује у источним крајевима овога дијалекта :   Ку̏д  ефенди̏је.   БМ.  — Да се пожа̏ли ку̏д  мене.   БМ.  — Се̏ла једно ве̏че ку̏д  ȍгња.   Глав.  — Један ма̏ је̑кну ку̏д  ога̏њ.   Прил.  — Ку̏д  ни̏кога да се пожа̏ли.   БМ.   У В. и у РЈА н.