ку̏ј(у Ц. г.)vide [куд] куђ: Куј си дига’ Пиперске просјаке.
Речник косовско-метохиског дијалекта
ку̑ј, ко̏га (кога̑), коме̑ (ко̏ме), ки̑м; која̑, које̑зам.ко, који, а, е: Ку̑ј је то̑? — Ку̑ј је дола̏зијо? — Да и̏ма ку̑ј да ги чу̑ва.Глав. — Ку̑ј ти гле̏да све̑т?БМ. — Што ку̑ј зна̑. — Што ку̑ј ре̏че. — Ку̑ј си да̏ си, божи̑ си. — Ку̑ј те зва̏о? — Кога̑ ти би̏јеш? — Коме̑ ти пцу̏јеш ма̑јку? — Коју̑ ћеш? — Од које̑га ȍћеш да ти да̑м? — Којо̑јзи (које̑јзи) си да̑ла? — Којо̏ме си ка̄за̏о? — Ку̑ј му драго(т. ј. ко било). — Који̑м ȍбразом си ми доша̏о са̏гена? — Да ви̏димо ку̑ј мо̏же ви̏ше. — Не зна̑ се ку̑ј је од кога̑ гр̏ђи. — Које̑ но̏во, које̑ ста̑ро искочи̏ће око три̏јес о̄ка̑. — Јесу̏ ли до̏бри? — Бо̏га ми ка̏ко ку̑ј, по не̏ки је баш до̏бар, а поне̏ки, што и̏ма, ништа не ваља̑. — Како ку̑ј од кога̑ по рђав. — У RJA. kòjî упит. и односн. зам.