Српски рјечник

кра̀гу̑ј , крагу́ја  m.
1.
  некака тица која се припитоми па хвата друге тице као соко [врста сокола ,   Würgfalk , falco      feldeggi Schleg .], cf.   акмаџа , журица : Сва господа соколе понела, | А Драгија шарена крагуја  — Крагуј  птица утве не увати .
2.
 [ Крагуј ]   Mannsname , nomen viri .

Речник косовско-метохиског дијалекта

Крагу̑ј , а  м.   и.     У ДК. забележено више пута од 1764 до 1776. Три пута у селу Грабовцу (в. пример код речи   Крага ), једанпут у Штрпцу, у сиринићкој жупи, а 1764 год. тако се звао један од врањских свештеника:   Врански свѣщеници: Живко, Христо, Станко, КрагꙊи, Богдан . — У В.   Кра̀гу̑ј Крагу́ја   2)
крагу̑ј , а  м.   тур.   kilgai , kiragu  и kirgu . – У В.   кра̀гу̑ј , крагу́ја.