Српски рјечник

1.   ро̀са , f.  ( acc.   ро̏су )
1.
  der Thau , ros , cf.   росата : Пред њима Радиша  | Бичем росу  тресе .
2.
  Дубр. )   мали дажд ,   Thauregen , pluvia roscida .
2.   Ро́са , f.   Frauenname , nomen feminae .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   ро̏са , ро̏се  и росе̑  ж. :   Још не̏ма ро̏са .  — Мла̑д кај ро̏са .  — Зеле̑н кај ро̏са   (каже се кад је реч о младом кукурузу).  — Уква̏сијо но̏ге од росе̑ .  —   од мила каже се за добродошлу кишу : У̏дари со̏л једна ро̏са .  — Да о̏ће да да̑ бо̑г једну ро̏су .  — У В. 1.   ро̀са  ж. (ак. ро̏су ) .
2.   Ро̑са , Ро̄се̑  ж.   и. :   Снаша Ро̑са .  — Ро̑са  аџи Мари̏цина.   У В. 2.   Ро́са  ж.

Речник дубровачког говора

ро̀са  ж  (и: ро̀са̄та )
1.
капљице које се ујутро стварају по лишћу због већих температурних разлика.  –   Ју̏тро̄с је би́ла ве̏лика̄ ро̀са.  – По̏че̄ле су ро̀са̄те сва̏ко̄га ју̏тра.
2.
  ситна кишица.  –   О̀во̄ је пра̑ва̄ про̀љетна̄ ро̀са, не̑ће зе̏мљу нѝ сквасит.