ада̏
свеза.
1.
За појачавање потврде
:
Ада̏
, ва̏ла!
Буг.
2.
Зар
.
Неко на пр. каже: "Дошао је тај и тај", онај други чудећи се као сумња па рекне:
Ада
, јес?!
—
Ада
не работаш?!
Или само
ада̏
?
исп.
у В. код
2.
ада
:
ада но
?
RJA код а, стр. 24
.
3.
А̏да
ћиле̑р,
а̏да
поја̏та.
ГСуд.
RJA. V,
а
II 2.
4.
Плеонастично или у смислу па, та
:
А̏да
, ће̑рко, не̏што ју препӯди̏ло.
—
А̏да
, он је то пушти̏јо
. —
А̏да
, ка̄за̏о сам, но са̏ге не̑ма ућума̑т.
Воћ.
—
А̏да
, немо̑ да га пу̏штиш ова̏мо.
ГСуд.
Исп. RJA. код р.
а
II с 3 е.
5.
тхе, па
:
А̏да
, мене је поласно.
Рас.
—
А̏да
, ки све де̏ца.
БМ.
—
А̏да
, жњеја је то.
БМ.
А̏да
јо̏к, бо̏га ми.
ГСуд.
6.
За појачавање негације
: —
Јесте пожње̏ли? —
А̏да
јо̏к, бо̏га ми.
ГСуд.
Ада
ж.
и с.
У ДК. 1763 год. забележено је да је из овог села некакав Ибра писао „чабар пченице“ за здравље Зуилке, па није дао.
У РМ. у грачан. срезу, у општини црквеноводичкој има село које је записано Аде, без сумње на ово се село односи горња белешка у ДК.