Српски рјечник

1.   а̑л   [*] , а́ла  m.   vide   биједа , напаст :   ал  те нашао!   Но да видиш ала  и белаја .
2.   а̏л , *  adj. indecl.   vide   ружичаст .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   а̑л  прид. непром.   црвен :   Исце̑пам ги а̑л  кафтана.   Прил.   (н.п.). — Ал  папри̏ка ;   а̑л  бибе̑р.   Од тур.   al  прид. затворено, сјајно ружичаст , као им. значи светло црвена боја.  — У В.   2   а̏л  у значењу ружичаст , у RJA. 2. а̏л , румен, ружичаст .
2.   а̑л , а̑ла  м.   стање, имовно стање, фиг. јад, беда :   На̏шему а̑лу  и на̏шему ја̏ду.   БМ.  — Кака̑в му је а̑л ?  — Види̏ш ли у који̑ је а̑л  доша̏о.   Од арап.   hal  им. стање; имовно стање; тешкоћа, брига, туга.  — У В.   1   а̑л , а́ла , v. биједа, напаст, у RJA. hal . Исп.  у RJA. 2. aval  и 1. avala .
3.   а̏л
1.
у значењу   или :   А̏л  да да̑м, али на опу̏ти опа̑нце.   Пећ.
 —
2.
је ли :   А̏л  је боле̑ћ?   Кл.  — У В. овог значења нема , у RJA. 1. а̏л  1. јер и 2. али, где су и примери наведени.

Речник говора Прошћења

а̑л , , м.  — који је слаб, мршав.  —   Нема од шиљежи ништа без ала.