Српски рјечник

а̀ја̑т   [*] , аја́та , m.   vide   хајат .

Речник косовско-метохиског дијалекта

а̏јат , а̏јата  м.   трем, ходник, простор између куће и капије који је под кровом :   Немо̑ да седи̑ш у а̏јат , зе̑пшћеш.   Од арап.   hijet  м. што је у јед.  значило зид, дувар , мн. hajat .  — У В.   а̀ја̑т , ajа́та , у RJA. hа̀jȃt , hajа́ta  м.   У В. oвa реч је синоним са вајат, клијет, те се по значењу нешто разликује од значења које ова реч има у овом дијалекту.
а̏јат , а̏јем  несвр.
1.
  марити :   Чује тек не а̏је .  — Мло̏го а̏је  за ма̑јку.  — Тако̑ што а̏је , што је боле̑ћ на сво̏је, не може се ка̄за̏т.
 —
2.
придићи се после болести, бити боље :   Ка̏ко је бо̄ни̑к? — Не а̏је , фа̑ла бо̏гу!  — Оно̑ де̑те не̏ аја  ли, што бе̑ше бо̑но?   Пришт.  — Ка̏ко је тај ва̏ш бо̄ни̑к? — По не а̏је  ма̏ло.  — У В.   ха̏јати  [ ајати ], је̑м  са значењем: марити.