ба̑н , ба̑на  ( ба́на ) m.

1.

  der Ban , banus : Ђе му је бан,  ту и стан .

2.

  у Дубр.  и у Ц. г.  реку у говору свакоме човјеку кад хоће да покажу да га поштују ,   der Herr . dominus , cf.   [vide]   господар : Када књиге бани  разумјеше .