Српски рјечник

ба̀ница , f.
1.
  die Banin , bana , bani uxor . [ cf.   бановица ].
2.
  Ц. г. )   госпођа ,   die Frau , domina , [ vide   госпођа   1 ] cf.   бан   [2] : Ал’ баница Васкова Даница , | Сама носи девет џефердара
 —
3.
  [ Баница ]   планина у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  нахији Пожешкој    [у срезу пожешком <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  округа ужичког ] :   Под Баницом  цркву  Јежевицу .
4.
  вода у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Лици , која извире иза <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Госпића    к југу око три сахата и код <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Грачца    понире .

Речник говора јужне Србије

ба́ница  ж   гибаница.   „Не мога́ а́рно да ису́чу ба́ницу, ло́шо бра́шно.”   Ло́жена ба́ница  – врста гибанице. Коре са сиром ређају се у тепсији једна преко друге, па се исеку на парчиће. После се гибаница пече.   ( Клиновац )

Речник говора Прошћења

ба̀ница , -е̄,  ж.  — угледна жена, изванредна изгледа и духа.