Српски рјечник

ба̀рда̑к   [*] , барда́ка , m.
1.
  крчаг или стакло с носцем   (irdene oder gläserne) Kanne , cantharus fictilis aut vitreus .
2.
  Рисну )   бијел и шарен суд   који се у Србији  зове   бокар  и милојка  (у Паштровићима   мајулика ) . [ vide   бокар ].

Речник косовско-метохиског дијалекта

ба̂рдак , ба̄рда̏ка  м.   купа, повелика чаша са дршком или без дршке, мали земљани крчаг за воду без носца, само са дршком .    Од тур.   bȃr ( дршка ) и суф. dak   У В.   ба̀рда̑к , барда́ка  м.   у RJA. bàrdȃk , bardáka  м.

Речник говора Прошћења

ба̀рда̄к , -а́ка , м.  — земљани суд за воду у виду ибрика.