Српски рјечник

ба̏чва , f.  ( gen. pl.   ба̏ча̑ва̑ )
1.
велика каца заднивена као буре ,   ein grosses Fass , dolium : Попише ми из бачава  пиво, | Поједоше из наћава мливо .
2.
  Барањи )   стабло у прорасла црнога лука, на којему је горе сјеме . [ vide   бик   2 ] cf.   цволика .

Речник косовско-метохиског дијалекта

бачва , е  ж.   Сад се ова реч ређе чује. Обичнија је ка̏ца .       У ДК. записано је:   Писа   (1766 год.)    Радован (из Чечева)    ч (абар)    р (ажи)    и бачвꙊ ,       исто тако у с. Добродољу 1767 год.:   Писа Стоян бачвꙊ . — У В.   ба̏чва , „велика каца заднивена као буре“ . У RJA. bȁčva .

Речник дубровачког говора

/   ба̏чва   /   изр.   ди̏мӣ (де̏ре̄) ѝж њега ко ѝз бачве̄   кад се неко напије па заудара на алкохол, најчешће на вино.  –   По̏зна̄ се о̏дма ђе̏ је би̏јо кад ѝж њега ди̏мӣ ко ѝз бачве̄.   дно̏ о̀д бачве̄   нешто велико, огромно.  –   Не̏кад је фјѐрӣн би̏јо дно̏ о̀д бачве̄, а са̏д ш њи́ме ни̏шта нѐ можеш ку́пит.

Речник говора Прошћења

ба̏чва , -е̄ , ж.  — дрвена каца са два дна, намијењена чувању ракије.  —   Попише ми ракију из бачве.