Српски рјечник

бѐлега, f. (ист.) vide биљега.

Речник косовско-метохиског дијалекта

беле̏га, е ж. 1. знак, марка, слика вињета, етикета. 2. мета, циљ. — У В. бѐлега, бѝљега ж., у RJA. bìļega ж. У младости ја памтим кад смо као деца ишли трговцима и молили да нам дају беле̏ге, које су они скидали са топова чохе, платна, памука и других трговачких артикала, на којима су биле разне слике излепљене као марке или рекламе.