Српски рјечник

бѝса̑г, биса́га m. (pl. биса́зи) Ц. г.) бѝсаге, би̏са̑га̑, f. pl. der Quersack, mantica [cf. егбе, егбета].

Речник косовско-метохиског дијалекта

биса̏ге, би̏сага ж. мн., у В. биса̀ге, би̏са̑га̑ ж. мн., RJA. bìsage, bȉsȃgȃ ж. мн. 1. У ДК. 1780 год. стоји забележено: Писа Радо бисаге.

Речник дубровачког говора

бѝсаге, би̏са̄га̄ ж (само мн.) дводјелна врећа која се вјеша преко рамена.Чо̏вјече, што̏ то̑ но̏сӣш у бѝсагама?

Речник говора Прошћења

бѝсаге, -а̄ ж. мн.двије кожне торбе, објешене о седло.