бијѐсан , сна , сно  ( би̏јесни̑ , на̑ , но̑ , comp.   бје̏шњи̑ adv.   би̏јесно ) adj.   ( јуж. )

1.

  wüthend , rabiosus  [ cf.   горопадан , махнит   2  ( манит ), смушен ].

2.

  übermüthig , superbus , insolens : силан и бијесан . [ vide   охол ].

бијѐсан , -сна , -о  — који је бахат, снажан, јак, који се свуд снагом истиче.  —   Не ударај на бијесна чоека.