Српски рјечник

бо̏јаџија , *  m.
1.
  der Färber , tinctor . cf.   [vide]   мастилац .
2.
  der Streiter , pugnator . cf.   [vide]   бојац   [1] .

Речник косовско-метохиског дијалекта

бојаџи̏ја , е  м.   занатлија који се бави машћењем пређе и од тога живи.       У ДК. 1779 год. записано је у Приштини:   Писа Милошь бояџiа ·е҃· гроша ꙊсопшемꙊ Ћоке .  — В.   бо̏јаџија  м. , RJA. 1. bȍjaģija м.

Речник говора јужне Србије

Бојаџи́ја  м   ( тур.   boyaci )   надимак   ( Врање ).