Српски рјечник

бр̏до , n.
1.
 ( pl.   бр̀да , gen.   бр́да̑ )   der Berg , mons :   у̏з брдо , bergauf , sursum;   ни̏з брдо , bergab , deorsum .  [ cf.   дијел   2 , страна   4 ].
2.
  женско  ( pl.   бр̏да , gen.   бр̑да̑ ),   Weberblatt , pecten textorium .

Речник дубровачког говора

бр̏до  с   гомила.  –   Од при̏јете̄ја̄ су до̏били бр̏до рега́ла̄.   – Ѝмају бр̏до књи̑га̄ у̀ кући.

Речник говора Прошћења

бр̏до , , с.  —
1.
назубљена направа, служи за ткање, саставни је дио натре. Зову га „женско брдо“.
2.
  узвишење на земљишту.  —   Не с́еди на то брдо, убиће те вјетар.