стра́на , f.  ( асс.   стра̑ну , pl.   стра̑не , стра́на̑ )

1.

  die Seite , latus  [ cf.   банда ; плећ ];   с ове стране Дунава ; sogar   с ове стране Божића , d. i. vor .

2.

  једна страна брашна, вуне ,   d. i. die eine Seite der Pferdlast   (50 ока) : Набра њему страну  смиља, | Страну  смиља и босиља | Привали му уз леђине .

3.

  die Seite , d. i. Partei , partes : Он је с моје стране .

4.

  so viel als брдо   [1] , Berg , mons :   уза страну, преко стране, велика страна, и т. д .

5.

  мушка, женска страна ,   so viel als глава   [3] , Geschlecht , sexus : Пером пише како мушка страна .

стра̑на , стра̄не̑  ж.

1.

а)   Најпре ову̑ стра̑ну , па ону̑.  — Попу̑ди га од ове̑ стра̄не̑ .  —

2.

б)   На сва̏ку стра̑ну   (тј. свуд).  — Сва̏ка гу је стра̑на  учи̏њета   (тј. кудгод погледаш).  — Кад ће поче̑т да кључа̑ на сва̏ку стра̑ну .  — Ела̑ћ огра̄ди̏ли сва̏ку стра̑ну .  — Учини̏ли сва̏ку стра̑ну   (тј. запрљали).  —   Од сва̏ке стра̑не .  —

3.

в)   Да пи̑шете му̏шку стра̏ну   (тј. мушкарце). БП.  — Ја̑ је̏дна же̏нска стра̑на .  —

4.

г) половина товара коњског или магарећег :   А̏јде да узне̑мо по је̏дну стра̑ну , ако̏ ћеш.  —

5.

д) и. с. у општини шаљској, срез вучитрнски .  — У В.  и Br. Iv.   strána  ж. (ак. strȃnu , мн. strȃne , stránȃ ) .