гла́ва , f.  ( dat.   гла̑ви , асс.   гла̑ву , pl. nom.   гла̑ве )

1.

  der Kopf , caput :  Ману сабљом, осјече му главу  — радити коме о глави , nach dem Leben trachten , vitae insidiari ;   доћи коме главе , ums Leben bringen , vitam adimere .

2.

  он главом ,   er und kein anderer , ipsissimus ille  [ cf.   сам   2 ]: Ја сам главом  од Барата Мујо .

3.

   мушка глава ,   Mannsperson , vir ,   женска глава , Weibsperson , mulier  [ cf.   страна   5 ]: Кад би знала мушка глава  | Што је ником воде с’ напит’, | Нигда не би ником пила  — Да зна женска глава  | Што ј’ одољан трава .

4.

  das Oberhaupt  [ vide   поглавар ]: Кнеже Јањо , од Сријема главо .

5.

  глава каке воде ,   der Ursprung eines Flusses , fons . [ vide   извор ] cf.   врело .

6.

  (у Ц. г. )   у дуге пушке грлић ,   das Ende des Flintenlaufs , extremum canalis ignivomi .

7.

  (у Хрв. )   глава круха ,   ein Laib Brod  [ vide   хљеб   2 ].

8.

  глава шећера ,   Hut Zucker , meta sacchari .

/   гла́ва   /   изр.   ѝзӣћ (до̑ћ) на̀ вр(х) (на вр̏) гла́ве̄   каже се кад некоме нешто или неко други дозлогрди.  –   Зна̑м да ти је о̀да̄вно све̏ изѝшло на̀ вр(х) гла́ве̄.   не̏ зна̄ ко̀ му гла̑ву но̏сӣ   каже се за бандоглава човјека, вјетропира, човјека у кога се не може поуздати.  –   О̀тка(д) је по̏чео трго̀ват и па̏ре згр̏тат, не̏ зна̄ ко̀ му гла̑ву но̏сӣ.   у̀дрит некому у̏ гла̄ву   каже се кад неко по сваку цијену жели нешто добити, постићи или кад је неко прекомјерно опсједнут нечим.  –   Госпо̀штина му је у̀дрила у̏ гла̄ву. – У̀дрило му је у̏ гла̄ву да по̀стане̄ дирѐтӯр.   да̏т не̏кому по гла́ви   каже се кад некога неки догађај или фиксна идеја душевно поремети.  –   Ма̑јчина бо̏ле̄с да́ла му је по гла́ви. – Да̑ло му је по гла́ви да ће ра̏т и да ће му све̏ про̀пас.   би̏т прико (преко) гла́ве̄   кад је неки психички терет превелик, па се тешко може издржати.  –   Прико гла́ве̄ ми је ѝ куће̄ и о̀фиција!