са̑м , са́ма , са́мо , adj.

1.

  allein , solus  [ cf.   салт   1 ]:   сам самцит (самцат) , ganz und gar allein , plane solus .

2.

  selbst , ipse . [ cf.   глава   3 ].

3.

  in den Zusammensetzungen : са̀м  други, са̀мтрећи u. s. w. , selbander , selbdritte ,     δεύτερος αὐτός   etc.

са̑м , са̑ма , са̑мо  зам.

1.

а)   без друштва :   Он уме̑ са̑м  да иде̑ у се̏ло.  —   матере деци певају : А̏јт са̑м  ( са̑ма ) или са̑м , са̑м !...  —

2.

б) исти :   На са̑м  да̑н Вели̏гдан је у̏мро.  — Са̑м  влади̏ка му је да̏о бла̏госов.  —

3.

в) са̑м   уз бројеве два, три, четири итд. значи да је њих толико на броју колико показује друга компонента, дотично редни број који је са том речи начинио сложеницу :   Сам-тре̏ћи  —   три , сам-пе̑ти  —   пет  итд.: Би̑ла је самдру̏га   (тј. тешка, носила у утроби дете).  — Она̑ цу̏б сам-ше̑сти   (он са још петорицом). БП.  — Сам - тре̏ћи .   БП.  —

4.

г)   Пред реч са̑м , а , о   долази често само плеонастично или управо да појача значење усамљености или значи сасвим :   Самоса̑м  по̏п.   Пришт.  —   У неким фразама са̑м  стоји место ти : Са̑м  си мага̏рац, другоме немо̑ да казу̏јеш.  — Са̑м  гно̑ј бог претвори̏јо.  — И са̄ма̏  сам ти тако̑.  — Ја ћу самоса̑м . Кл.  —     У истор. Милутиновића стр. 226. налази се исто таква конструкција :   „тако и одмах сједне господар самосам исто вече у тај чун“.       На стр. 380 :   „Него самосам велики војводски барјак... нађу пободен“.  —

5.

д) Сама    или само   уз придев исто тако значи сасвим :   Бе̏ше сама но̏во  огледа̏ло.  — Само го̑  оти̑дни та̏мо. БП.       У Милутиновића истор. на стр. 94 налазимо овај пример:     „Ово је инди самонови почетак“.   Исп. како се у рус.  образује комп.—супер. самъій . — Са̑ма самопи̏лна   (тј. сасвим сама).  — У В.   са̑м , са́ма , са́мо .

/   са̑м   /   изр.   на̏ са̄му   на усамљеном мјесту.  –   Ку̏ћа им је на̏ са̄му; на̏около ни̏ђе ни̏кога не̑ма̄.