ба̑нда
ж
(
тал.
banda
)
плех-музика.
–
Па ѝ ма̄ло̄ мје̏сто ѝмало је сво̀ју ба̑нду.
ба́нда
ж
страна, бок.
–
Ну̏дили су нам по̏мо̄ћ с не̏колико̄ ба́нда̄. – З дру̏ге̄ ба́нде̄ је јѐдна ку̏ћа. – Бо̀лӣ ме испо̀д ба̄нде̄.
изр.
ста̏т на̀ нечијӯ ба̑нду
пристати уз некога, бранити некога или одобравати некоме у спору с другим.
–
Ми̑ смо о̏дма ста̏ли на̀ њихову ба̑нду и бра́нили хи.
ста̏вит на̀ ба̄нду
оставити новац или друге потрепштине ради штедње.
–
Док је ра́дијо, ста̏вијо је на̀ ба̄нду не̏што со̏ла̄да̄.
на̀ све ~ и
чѐтири стра̑не
свукуда, по цијеломе свијету.
–
Рѐци ти̑ то̑ ње̏му па ће разгла́сит на̀ све ба̑нде и чѐтири стра̑не.