Српски рјечник

бу̀клија,* f. vide [чутура] плоска (понајвише она што носе просци): Не смијем ти прстен приватити, | Ни попити просачку буклију.

Речник дубровачког говора

бу̀клија ж дрвена посуда за пиће (вино) (записано у Пониквама код Стона).На тр̀пези је би́ла и бу̀клија с ви́ном, о̀нијем и̏стијен о̀(д) сињо̄ке.