чу̀тура, f. die Tschutura, die hölzerne Flasche auf Reisen, vasculum vinarium. [cf. буклија]. Чутура има од двије руке: једна је пљосна, која се зове и плоска [и пљоска], а у Црној гори [1] цица; а друга је округла и дугуљаста, која се зове и босанка [2].

чу̏тура, е ж. само се ретко чује. Обичнија реч ка̑рта, ко̏ндир. Тур. čotra. У ЕЧ., VII, 115: Bir ǵotra šarabile (са једном чутуром вина). У другом рукопису његову čotra.

чу́тура ж (лат. cytula; рум ciutură) 1. ступа. „Клу́цам пчени́цу у чу́туру, па гу тьг ва́рим.” „Наби́ја га у чу́туру” (посл.) (Врањска Бања). 2. пеј. глава, обично крупна и „празна”. „Збо́рим му, сла́тка, зборим, али у туј чутуру ни́што не ула́зи” (Врање).