Српски рјечник

бу̀рма,* f. 1. ein glatter Fingerring, annulus: Просу по њој бурме и прстење — [cf. 1 вера 2, витица 2]. 2. Schraube, cochlea: отвора се на бурму; А што му је пуце под гр̈оцем, | Оно му је од три литре злата, | И оно се на бурму отвора.

Речник косовско-метохиског дијалекта

бу̑рма, е ж. клинац или што друго на завојицу, шараф.У В. бу̀рма ж. 2) , у RJA. bùrma ж. b).