Српски рјечник

ве̏сели̑к , m.   веселиче  један!   кад кога жалећи карају, мјесто: јадниче, несретниче! као што мати дјетету рече: (н. п. шта си то учинио) весео  мајци био! мјесто: жалосна ти мајка!   ein mitleidendes Scheltwort , convicium . [ cf.   веселица   1 , весео   2 ].