Српски рјечник

ве̏сео , села , ло , adj.
1.
  lustig , hilaris  [ cf.   шеман , шем ]: Весело  срце куђељу преде .
2.
  као веселик , говори се мјесто: јадни, жалосни ,     весели  miser : камо тај мој весели  брат?  [ vide   јадан ] cf.   веселик .

Речник дубровачког говора

ве̏сео , ла (весѐла) , -ло  придј.   веселе нарави, али и тренутно расположен због нечега.  –   Би́ла је весѐла жѐна, па су је сви̏ ћу́ћели.   – Што̀ си та̀ко̄ ве̏села?  (   Женски род с краткоузлазним на другом слогу обично оначава трајну особину. )