ве̑љи̑, ља̑, ље̑, adj.(по југоз. кр.)videвелики[1]: Ако те срећа не причека, на вељега је хата стић’ не можеш; Ге си, бане, упутио? | Зар у б’јелу манастиру | Ге су наша веља добра? — Учинио веље јаде — Што учиње веље јаде | Младој твојој кукавици — И на вељу својту твоју.