Српски рјечник

ве̏лики̑ , ка̑ , ко̑ , adj.
1.
  gross , magnus . cf.  [ голем , голијемно , ( голијевно ) веле   2 ], вељи .
2.
  у велике ,   recht mitten drin , magnopere : има зрела грожђа у велике ; раде људи у велике .

Речник косовско-метохиског дијалекта

вели̑ки , вели̑ка , вели̑ко  прид.   одређ. вид од ве̏лик , а , о :   Попи̏јо је ову̑ вели̑ку  ча̏шу пу̏ну сас и̏нтијаги.  — У В.   ве̏лики̑ а̑ о̑   1) .