Српски рјечник

ве̏ћ , ( cf.   [2]   ве̏ће )
1.
  schon , jam . [ cf.   јур ].
2.
  sondern , sed : није тако, већ  овако . [ cf.   дали   2 , него   1 ].
3.
  већ ако ,   ausser wenn , nisi si . [ cf.   3   вако , ван   5 , нако ].
4.
  горњ. прим. )   vide   још ,   noch , adhuc .

Речник косовско-метохиског дијалекта

ве̏ћ  прил.   осим, изузев .   Можда је арнаут.  порекла јер се арнаутски каже več =   издвојен, посебан, засебан :   Све̏ Арну̑ти, ве̑ћ  две куће рисја̏ни што̏ смо.   Воћ.  — Ни̏кога до̏ бога ве̏ћ  једну ста̏ру ба̏бу и једну ма̑јку што има.  — Не̑м, ве̏ћ  то̑.   БП.  — Ја̑, ако сам жи̑в, не̑ћу му то оста̏вит, ве̏ћ  ако умре̑м.  — У В.   ве̏ћ   3) , а в. и Br. Iv. 1 vȅć  прил. 3).