во̀да , f.  ( dat.   во̏ди , асс.   во̏ду , pl.   во̏де , gen.   во́да̑ )

1.

  das Wasser , aqua .

2.

  der Strom , fluvius  [ cf.   ријека   1 ]: Преко три воде  студене, | Преко три горе зелене .

3.

  das Eiwasser , liquor amnios .

4.

  пустити воду ,   Wasser abschlagen , mingere ; стала му вода .

во̏да , воде̑  ж.   поред обичног значења има и ова :   Да му до̑ђе да̑н од воде̑   (утопио се).  — Запроси̏јо преко воде̑   (с оне стране Ситнице).  — Поче̏кај ме со̏л ма̏ло да пу̏штим једну во̏ду   (помокрити се).  — Зна, наӯчи̏јо кај во̏ду .  — Ово бури̏ло пушћа̑ во̏ду   (цури).  — У В.   во̀да  ж.  и Br. Iv. vòda  ж.

/   во̀да   /   изр.   и̏ горе и̏ воде на̀ некога   свега и свашта о некоме рећи, свалити на некога тешке оптужбе.  –   Без ра́злога су на̀ њӯ и̏ горе и̏ воде, а зна́дӯ да је кри̑в дру̏гӣ.   чѝнит во̏ду   тако се каже кад дно чамца пропушта воду.  –   Ба̑рка чѝнӣ во̏ду, па је тре̏ба̄ че̑сто цре̏пат.   пу̀штит во̏ду   помокрити се.  –   Ма̑ла̄ је по̀шла у кама̀рӣн за пу̀штит во̏ду.   учѝнит се у̏ воду   у великој мјери се ознојити.  –   Док до̑ђе̄н до̏ дома, учѝнићу се у̏ воду.   би̏т у̀ жӣво̄н во̀ди   бити мокар од зноја.  –   Ци̏јелӣ да̑н сан у̀ жӣво̄н во̀ди од о̀ве̄ пу̑сте̄ же̏ге̄.   нѐка те (га, је итд.) во̀да но̏сӣ каже се кад се жели некога или нечега ослободити.  –   Да̑ј му то̑ нѐка га во̀да но̏сӣ!   – По̀слушаћу те, нѐка те во̀да но̏сӣ, па ка̏ко бу̏де̄!   ђе̏ (куда̄) те во̀да но̏сӣ   каже се некоме или за некога кад се понаша или ради нешто како не треба или како није пожељно.  –   Ђе̏ те во̀да но̏сӣ у о̀ва̄ до̏ба но̏ћи?   – Ку̀да̄ је во̀да но̀сила низ ха̀ндрачу кад и̏ма̄ љу̀цкӣ пу̑т?   ра̑сти (ра̑с) ко из во̀де̄    нагло, врло брзо расти (дијете, биљка).  –   Да̀нас дјѐца ра́стӯ ко из во̀де̄.