1.   вр̏ћи  [ вргнути ], вр̏гне̑м , v. impf.  [  pf. ]

1.

  thun (stellen, legen) , pono , cf.   метнути   [7] : Немој, пашо, изгубит’ владику, | Немој Зету  земљу отровати, | Е ти родит’ нигда ништа не ће; | Но ходи га врзи  на откупе .

2.

  (у Ц. г. )   vide   махнути :   Ножем врже Николић Томашу .

2.   вр́ћи , вр́ше̑м , ( вр̏ао , вр́ла , вр́ло )   (у Бачкој )   vide   вријећи .