мѐтнути , ме̏тне̑м , v. pf.

1.

  thun (legen, stellen) , pono : метни  које дрво на ватру ; метни  капу на главу ; метнути  новце у кесу, што у торбу, на земљу ; cf.  [ класти   1 , турити 2 ], ставити   [1] .

2.

  говедима,овцама ,   Futter vorlegen , pabulum praebeo : јеси ли метнуо  говедима  ? cf.   [vide]   положити   [2] .

3.

  schießen , emitto : Метну  Турчин прву белу стрелу  — Стрелу метну,  пак мере аршином .

4.

  anlegen , anziehen , induo . cf.   метати   [6] .

5.

  купус, краставце ,   Kraut , Gurken einlegen , condio .

6.

  ручак, вечеру, ручку купуса, граха, меса, т. ј. приставити да се куха ,   zusetzen , admoveo . [ vide   приставити   1 ].

7.

  кога на муке ,   auf die Folter bringen , in tormenta dare , so auch   на шибе . cf.   [vide]   [1]   врћи   [1] .

ме̏тнӯти , -не̄м  — дати храну стоци, положити,  —   Метни сијено говедима у јасли, мећава је.