Српски рјечник

мѐтати , ме̏ће̑м , v. impf.
1.
  thun , legen , stellen , pono . cf.   стављати   [2] .
2.
  говедима, овцама ,   Futter vorlegen , pabulum praebeo .
3.
  werfen , projicio , cf.   [vide]   [1]   бацати   [1] : Млад је Baco с града гледа, | клобук јој меће : | Узми, Маре , жути клобук, | пођи за мене .
4.
  пушке, топове, стријеле ,   schießen , mitto  [ vide   1   бацати   2 ]: Делибаша, хајде мећи  стреле .
5.
  aufstellen , pono , cf.   постављати  [ 1   устицати ] : Кума мећу крститеља Јована .
6.
  anlegen , anziehen , induo  [ cf.   метнути   4 ]: На се меће  токе Тадијине .
7.
  купус, краставце ,   Kraut , Gurken einlegen , condio .
8.
  н. п. купуса, пасуља ручку или вечери ,   т. ј. пристављати да се куха ,   zusetzen , admoveo . [ vide   пристављати   1 ].
9.
  кога на муке ,   auf die Folter bringen , in tormenta dare .