вра́бац , вра́пца , m.  ( pl. gen.   вра̑ба̑ца̑ )

1.

  der Sperling , passer  [ cf.   2   пара   3 , срабац ]:  Ко се боји врабаца,  нек не сије проје .  [

2.

попик ].

вра̑бац , вра̑пца  м.   Упор.   вра̑пче .   Ретко се чује. Потиснула ју је из употребе реч вра̑пче . Каже се редовно у овој компарацији :   До̏бра пченица, кла̑с гу кај вра̑бац .  — У В.   вра́бац , вра́пца  м.