Српски рјечник

вретѐно , n.
1.
  die Spindel , fusus . cf.   бретено , вртено .
2.
  вретено у кола воденичнога ,   die Achse am Mühlrade , axis .
3.
  Дубр. )   прорашљика у црнога лука ,   Samenstengel , germen серае . [ vide   бик   2 ] cf.   бачва .

Речник косовско-метохиског дијалекта

врете̏но , а  и врете̏нета  и вретене̏та :   Тек нек се сла̏ћи од ова̑ два вретене̏та .

Речник говора Прошћења

вретѐно , , с.  — дрвена палица, на оба краја зашиљена, служи женама да преду вуну.