Српски рјечник

гла̀вица , f.  ( pl. gen.   гла̏ви̑ца̑ )
1.
dim. v. глава .
2.
  главица купуса, лука ,   Haupt des Kohls , Lauchs u dgl. . caput brassicae , porri .
3.
  ein Hügel , cumulus , collis , cf.   оглавак  [ бријег   1 , чот ] : Боље је гледати из главице  него из тамнице ;  На главици  више Бијељине .

Речник косовско-метохиског дијалекта

Главица   и. п. код с. Језера у општ. пантинској .