- Расковник: речничка платформа

гло̏та , f.

(у Ц. г. ) die Armen , pauperes . [ vide сиромаш ].

vide чељад [2] , т. ј. жена и дјеца , die Familie i.e.Weib und Kinder , familia : ђе је твоја глота? (питају војници (на крајини кад се боје Турака да их не поробе) један другога) ; Не мари глота за једнога скота .

некако ђубре [коров] у житу , Art Unkraut , herbae inutilis genus .

гло̏та , е ж. нечистоћа, гадост, уродица, нарочито кад је реч о житу . — У В. У В. гло̏та ж. 3). RJA. glȍta ж. c) и d).

гло́та ж прљавштина; загађеност. „Каква́ гло́та у авли́ју, да се не разбо́лив!” ( Врање ).

Српски рјечник

Речник косовско-метохиског дијалекта

Речник говора јужне Србије