Српски рјечник

го̀мила , f.  ( pl. gen.   го̏ми̑ла̑ )   der Haufe , cumulus . cf.   громила , рпа , камара   [1] , рњага ; [ буљук ]; [ дундар , трумпа , руља , булумента ].

Речник дубровачког говора

го̀мила  ж
1.
  пут пун камења различите величине.  –   Ва̀ја̄ хо̀дит по го̀мили док нѐ до̄ђе̄ш прѝд њихову ку̏ћу.
2.
  природна или вјештачки прављена хрпа камења разне величине која се задњим дијелом на нешто ослања.  –   Ше́тали смо се до го̀миле̄ испо̀д Ма̄ло̄га дѐпозита.