Српски рјечник

бу̀љук , *   die Schaar , Trupp , turba , turma , vide   крд , cf.   гомила : буљук говеда .

Речник косовско-метохиског дијалекта

бу̏љук , буљу̏ка  м.
1.
  чета, одред, гомила .
2.
  стадо .
3.
  пунолетство, зрелост :   Уле̏гао у бу̏љук =   пунолетан, одрастао . Девојка у бу̏љук =   зрела за удају .   Прва два значења од тур.  речи böļüq  им.   део целине која је раздељена, раздробљена ; издвојени део веће заједнице ; гомила ; стадо, чопор ; одељење војске на која је подељен један пук или батаљон и коме стоји на челу један јузбаша .    Треће значење постало од арап.   bilug   пубертет, мужанска зрелост . Од тога направљен је тур.  глагол : böļüge ermeq =   дозрети, дорасти за удају или женидбу .  — У В.   бу̀љук , у RJA. bùļuk  м.

Речник говора јужне Србије

буљу́к  м    ( тур.   bölök   одред ; чета ) стадо; крдо.   „На Чу́пино бр́до је чува́ја буљу́к овно́ви".      “Тера́ли смо на паза́р буљу́к гове́да”   ( Доњи Стајевац ).

Речник говора Прошћења

бу̀љук , , м.  —
1.
стадо оваца.  —   Чи је оно буљук оваца.
2.
  чета, одред, гомила војске.  —   Иде буљук војске.