Српски рјечник

гр̀ло , n.
1.
  der Hals , collum  [ cf.   1   гуша   3 ]: Десном га је руком уватио | За десницу и за бритку сабљу, | А лијевом за грло  бијело  — Оће мене да објесе | О злу дрву о дријену, | О твом грлу  о бијелу .
2.
  die Gurgel , guttur : нешто ме боли у грлу .
3.
  die Stimme , vox  [ vide   глас ]: има лијепо грло .
4.
  ein Stück , caput :  има десет грла  говеда .
5.
  грло у чарапе ,   die Röhre vom Strumpf , fistula, canalis tibialis . [ vide   грлић   3 ].
6.
  грло у пушке ,   die Mündung , ostium  [ vide   грлић   2 ]: Од два грла,  од зрна четири . — Стрмо грло  окренуто .
7.
  Ц. г. )   око гдје се риба хвата  [ vide   око   4 ]:    А кад био на грлу Пеака .

Речник дубровачког говора

/   гр̏ло   /   изр.   ки̏ша па̏да̄ ко ѝз грла   каже се у народу кад киша само пропада, пада помало.  –   Ју̀че̄р је па̏дала ки̏ша ко ѝз грла, па ка̏ко ће се же̑дна̄ зѐмља на̀пит?