РАСКОВНИК
бета
  Речници  Исечци  Претрага  Мапа  О нама Пријави се
  РАСКОВНИК
бета

Српски рјечник

1.   о̏ко , n.
1.
  das Auge , oculus : ока  на око  нијесам метнуо   (н. п. цијелу ноћ), т. ј. нијесам заспао ; Пуно као око ; Од ока   н. п. дати што, т. ј. од прилике, не мјерећи .
2.
слијепо око ,   der Schlaf , tempus .
3.
  извор гдје вода тихо извире ,   der Quell , fons . [ cf.   извор ].
4.
  у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  језеру Скадарскоме   крај бријега Црногорскога онако мјесто гдје се вода чини друкчија него у осталоме језеру . [ cf.   грло   7 ]. По свој прилици на овијем мјестима у дубини извире вода, за то у њих, као у млачу воду како настане јесен, навале укљеве те их Црногорци хватају у мреже, од којијех се највећа зове гриб , у који се у један пут може ухватити по двјеста хиљада ока укљеве. Овоме ће се човјек мало мање чудити кад чује да гдјекојијех година толико мноштво ове рибе навали у ока, да међу њом весло у води може стајати управо! Црногорци код овијех ока имају своје куће, у које излазе о крстову дне јесењему и ондје сједе хватајући и сушећи укљеву до часнога поста. Оваковијех је ока ондје познато пет, која се зову: Во̀ла̑ч , Ка̏ру̑ч , База̀гур , Ра̏њ  и Пло̏ча ; прва су два владичанска, а потоња три Цеклинска .
5.
  амбарско око ,   die Abtheilung , das Fach (im Magazin) , loculus . [ cf.   окно   2 , пријесјек ].
6.
  на чокоту пупак . Кад се чокот ореже на једно око, онда буде велика лоза а мало грожђа, а кад се ореже на два, онда буде мала лоза а много грожђа; а кад би се орезао на три ока, онда би било грожђа још више, али би се чокот већ покварио и постао би парлог . cf.   око и крмељ .
7.
  у моста ,   der Bogen , arcus .
2.   око     praep.  mit   gen.   um , herum , circum : око  мене , око  куће , око  воде  и т. д. [ cf.   около ; за   8 ].
3.   о̀ко̑  [ окол ], окола , m.   (у Ц. г. )   das Lager , castra  [ cf.   логор ]: Здраво Турчин на Језера  дође,| На Језерим' око  учинио  — Телал паши у околу  виче

Речник косовско-метохиског дијалекта

2.   око  предл. и прил.   предл.:   Вр̄ту̑ се око  њȅга (на̑с, ва̑с).  — Трчу̑ де̑ца окȍ  мене, окȍ  тебе.  —   прил.:   Кад би̏ око  по̄нȍћи.  — Око  пла̄дне̑, акшȁма.  — У RJA. 4. oko  прил. и предл.
3.   око , окола  м. :   Поче̑ ка̑ и̏з окола  да га распиту̏јем.  — Заклопи̏ло сву̏д од нȁ около .  — У RJA. 3. òkȏ , òkola м., а., а), аа), bb).

Речник дубровачког говора

о̏ко  с   ген. мн.   о̀чӣ (не очију)   орган вида.  –   Бје́жи ми с о̀чӣ!   изр.   ба́цит о̏ко   1   бацити поглед, погледати.  –   Ба́ци кад ѝ кад о̏ко на̀ ма̄лӯ да не у̀чинӣ ште̏ту!   ба́цит о̏ко   2   пожељети некога или нешто што се свиђа.  –   Ба́цијо је о̏ко на јѐдну ли̏јепӯ ку̏ћу на̀ Плочама.   бјѐжи му (јон) о̏ко на ку̀пус   кад је неко разрок (странглед).  –   То̑ је о̀нӣ ма̑лӣ што му бјѐжӣ о̏ко на ку̀пус!   бла́жене̄ очи   кад се жели изразити задовољство због сусрета с неким кога давно нисмо видјели.  –   Бла́жене̄ о̏чи да те ви̏дӯ!   гле̏дат кри̑вијен о̏ком   нерадо гледати.  –   То̑ на̏ше пријетѐјство сви̏ гле̏дају кри̑вијен о̏ком.   да́ват у̏ очи   упадати у очи, скретати пажњу.  –   Чу̏до није́си ви̏ђела о̀на̄ вра́та, зна̑ш ка̏ко да́вају у̏ очи!   да̏т при̏д очи   прословити, споменути.  –   Нѐ смије̄ ин се да̏т при̏д очи да је то̑ та̀ко̄.   да̏т некому при̏д очи   упозорити некога на нешто.  –   Да̑ј ми при̏д очи што̀ га че̏ка̄ ако нѐ фине̄ ску̏лу.   ко̀пат очи   1   напрезати очи најчешће у мраку или слабо освијетљеној просторији.  –   Нѐ копа̄ј о̏чи с ти̏јен сѝтнијем по̑нтима ка(д) се ве̏ћ смра́чило!   ко̀пат очи   2   сметати.  –   Ко̏па̄ ми о̏чи кад ви̏дӣн како на̏опа̄ко др̀жӣ ла̑пис.   не скло̀пит о̏ка   не моћи заспати, не спавати.  –   Није́сан сву̀ но̄ћ скло̀пила о̏ка ми̏сле̄ћи ђе̏ је о̀на̄ нѐвоја, да му се ни́је што̏ дого̀дило.   о̏ко мо̀је   од милоште се каже некоме, обично дјетету.  –   Ха̀јде са̏д ли̏јепо, о̏ко мо̀је, ни̏нат!   о̏чи ти (не) ѝспале   каже се кад је неко немаран и непажљив па нешто не види.  –   Ка̏ко мо̏жеш та̀ко̄ лије́ват у̏ље, о̏чи ти (не) ѝспале! Ви̏дӣш да ти цу́рӣ низ бо̀тиљу!   с ве̏ликијен о̀чима учѝнит не̏што   с великом жељом и задовољством учинити нешто.  –   По̀шо̄ би ти ја̑ ѝ са(д) та̏мо с ве̏ликијен о̀чима.  – С ве̏ликијен о̀чима би му да́ла за̏дњӣ бо̏кӯн из у́ста̄.   сме̏тнут с о̏ка   изгубити сан, али не трајно.  –   Си̏но̄ћ смо до̏ дуга о̀стали на но̀гама, па ми се сме̏тнуо са̏н с о̏ка.   смр̏кнут се прид о̀чима   кад се изражава незадовољство нечим или кад се изненада сазна за нешто неугодно или се деси тако нешто.  –   Смр̏кло ми се прид о̀чима ка(д) сан чу̏ла да је јо̏пе̄(т) по̑.   све̑тӣ Ро̏ко ѝзбијо вра̑гу о̏ко   каже се у Дубровнику, а не знам којим поводом је настала та изрека; можда само зато што се римује, а без посебног значења .