да̀ија , *  m.   vide   дахија .

даи̏ја , е  м.   јунак :   Даи̏ја  је он.   Од тур.   dajy  им. 1. ујак  2. старији човек који је био у бојевима и окршајима  3. капетан на броду, старешина . У јаничарској организацији: oǵak-dajysi   било је једно официрско звање . Од oвe речи је и kaba dajy  позната код нас као кабадаија  = јунак, ратник и борац . Према томе објашњење ове речи које је дао В.  код   да̀хија , да̀ија  м.  и које је, усвојено у RJA. код dàhija  м.  није тачно као што није тачна ни етимологија ове речи нити објашњење да значи „ ko što prisvaja “.   У поменутој историји Ашик паша Заде, стр. 174, на једном месту пише: Daji Karaģa rumilinin beglerbegisi idi     (храбри Караџа бејаше румелиски беглер бег).   Назив даија носили су старешине јаничарске војске у Тунису и Триполису, у „Кантуну Триполи Африкане“, како су те покрајине називали стари Дубровчани .