1.   да̑ћа , f.   das Todtenmal , convivium funebre . Даће се обично дају три (и то у суботу вече и у недјељу ујутру): четрдесница   [1]  (послије четрдесет дана), полугодишњица  и годишњица . На даћу зову све сељаке редом од куће до куће, и обично овако почињу: „Дођите довече да споменемо мртве.“ Ту треба да дође и поп да очати кољиво, На даћи напијају: „За испокој  душе брата (како му буде име; ако ли је женско а оно сестре). Бог да му душу прости!“ А остали сви у глас повичу: „Бог да му душу прости.“ На крсно име не иде из једне куће нигда више од једнога, а на даћу их може поћи и више. По варошима шаље се и хапсеницима јела и пића и свијећа (лојанијех). Годишњица се зове година   [4] , полугодишњица и по године . cf.   трпеза   [2]  [ кармина , седмина   3 ].

2.   да̏ћа , f.   (im Scherze als Gegentheil von недаћа ) gegeben , datura : Да је срећа и од Бога даћа , | Не би жене ни носиле гаћа. | Већ кошуљу докле гаће вежу .