дива́нија , *  f.   ein halber Narr , semicaptus mente . [ vide   лудак ].

дива̏нија  и дива̑нија , е  ж.   помало непаметан, по мало диваљ :   Она̏ке дива̏није  о̏чи ми ви̏деле не̑су.  — Немо̑ј да би̏днеш дива̑нија , но слу̏шај што ти вели̑м.  — Оно кај да није човек но кај да је дива̏нија .  — У В.   дива́нија  ж. , RJA. divа́nija  м.   Реч је перс.   divane  прид. луд, смушен, божји човек, будала .

дива́нија , -е̄,  м.и ж.  — луд човјек, човјек који се будаласто понаша.  —   Боже, оне диваније, оне будале!