Српски рјечник

ди̏на̑р , m.
1.
  Art kleine Münze , numi genus ; динар је колико највећа пређашња пара, али је у броју од прије био мањи од паре: динар није новац Турски, него некакав Хришћански (Дубровачки или Млетачки, чији ли је) и за то га је од паре ласно било распознати. Кад су у женскога мала лијепа уста, рече се :   као да су динаром прорезана . ;   У врачању  кажу да би динаром ваљало заклати змију или друго што — За два плава не би гроша дала, | За млинара не би ни динара  — За брата би црне очи дала, | А за драгог не би ни динара .
2.
  Рисну )   садашња Аустријска крајцара ,   der österr . Kreuzer . —
3.
 [   сада у <рс xmlns="http://www.tei-c.org/ns/1.0">  Србији    сребрн новац = 1 fr. ]
4.
  (по југоз. кр. )  pl. дина́ри ,   das Geld , pecunia , [ vide   новац   3 ] cf.   новци , јаспри : нема динара .

Речник косовско-метохиског дијалекта

дина̑р , а , м.   Пре ослобођења у мом завичају ова је реч значила неку врсту тантуза, имитација ситних златних дуката, које је народ употребљавао двојако . Сељанке су их употребљавале за накит, a варошани у цркви као ситне пape. Српску сиротињу турске власти нису ничим помагале. О њој се бринули црквени тутори и православни народ. Свакога празника пред црквом би се поређали сви српски просјаци. По каткад, сећам се, бивало их је и до педесет душа различних невољника. Домаћини излазећи из цркве обавезно би сваком понешто уделили. Но тад су пружали руку само они који заслужују милостињу. Да би сваки добар и милостиви хришћанин могао дати милостињу сваком просјаку, уобичајено је било, бог зна од кад, да се на пангару од црквеног тутора купе за истинске паре динари , тантузи. Kупoвало се за један мангар (две чарш. паре) шест динара  и тако се омогућавало ондашњим оскудним домаћинима да за два метелика купе тих динара  пуну шаку, тако да је могао даровати чету просјака. Просјаци су добијене динаре, пошто се народ из цркве разиђе, мењали код црквеног епитропа и опет добијали за шест динара две паре (мангар). Према томе динари су имали неку вредност само у интерном саобраћају цркве и православног народа. Жене су за динаре куповале и свеће на пангару црквеном. Друго значење динара народ до 1912 год. није знао.   Реч се још могла чути у изрекама као :   У̏зе му без па̏ре и дина̑ра .  — Не̑мам, вала̑, па̏ре ни дина̑ра .  — У В. исп.   ди̏на̑р  м. , у RJA. 1. dȉnâr  м., с.

Речник дубровачког говора

дѝна̄р , -а́ра  m   мн.   дина́ри   новац уопште.  –   Пу̏н је дина́ра̄. Дѝна̄р му је све̏.  – Ни́је сре̏ћа у дина́ру!
ди̏на̄р  м   мн.   ди̏на̄ри   врста новца, односно новчана јединица, која служи као средство плаћања.  –   Шка̏тулица сумпори́на ко̀ста̄ ди̏на̄р. Ко̀лико ти ја̑ до̑ђе̄н у̀ дина̄рима?