1.   до̑ , до̏ла , m.  ( loc.   до̀лу )   vide   долина   [1] .

2.   до  (   mit gen. )

1.

  bis , ad , usque ; до  сад ; до  данас ; до  јуче ; до  сјутра ; зашао од куће до   (zu)  куће ; — казаћу ти све од ријечи до   (für)  ријечи ; — ја бих дао за то до   (gegen)  сто талијера ; — дођи до   (zu)  мене . cf.   vide   к ; — тешко до  зла Бога ; Јао мени до  Бога ! Од тог мора до  зелена Лима  — Благо мени до  Бога милога !

2.

  neben , bei , pone : стани до  мене ; намјести до  зида .

3.

  außer , praeter , cf.   [vide]   осим : немам више до  двије паре : то не зна нико до  Бога ; Бојиш ли се још кога до  Бога .

4.

  н. п. то стоји до  тебе ,   hängt von dir ab , in te situm est . cf.   за   [8] .

5.

  н. п. шта је теби до  тога was ist dir daran gelegen  ?   quid tua id refert  ?

6.

  н. п. није ми до  пјевања ,  него до  плача ,   um , прођи ме се, није ми сад до  тога .

7.

  до душе ,   wohl , allerdings , equidem : до душе  ја не могу рећи да није тако .

8.

  до Бога и до моје душе ,   bei Gott und meiner Seele , me hercle .

/   до̏   /   изр.   до ко̀јӣ да̑н  (   о околици Дубровника се чује: до̀којӣ да̑н ) ускоро, у врло блиској будућности.  –   До ко̀јӣ да̑н ће и про̀љеће. – До̀којӣ да̑н нас е̏то к ва̏ма у̏ Гра̄д.