Српски рјечник

1.   до̀лац , до́ца , m.   dim. v. до̑ .
2.   до́лац , до́ца , m.   Дубр. )   vide   врт .

Речник косовско-метохиског дијалекта

До̏лац , До̑лца  м.   село у истоименој општини у срезу подримском .  — У В. н. , у RJA. 1. Dо̀lac , Dо̀ca  м. с), ссс).  —     У ДК. помиње се више пута од 1770—1782 год.  

Речник дубровачког говора

до̀лац , до́ца  m   мн.   до́ци , ген. мн.   до̏ла̄ца̄   комад обрадиве или необрадиве земље, најчешће степенасто постављен и подграђен међом.  –   И̏де̄н у до̀лац у̀брат ма̏ло ку̀пуса. По до́цима ко̀приве̄ колико̀ хоћеш.