до̑м , до̏ма  m.  ( loc.   до̀му , pl.   до̀мови , до̀мо̑ва̑ )

1.

  das Haus (meist im moralischen Sinne , sonst кућа   [1] ) , domus (familia) : како сте на дому  ?

2.

  vornehme Familie , familia nobilis , cf.   кућа   [3] Ожени се сирома; | Узе мому од дома .

до̑м , до̏ма  м.   cтajaћa реч ,   по значењу нешто вeћe и боље од кућа :   Не̏кад је то била кућa и до̑м .  — Ни од ро̏да ни од до̑ма .   (Жени је до̑м  мужева кућа, а ро̑д  очева).   У В.   до̑м , до̏ма  м.  — У RJA. 1. dȏm , dо̏ma  м. а., b.