дома̀ћин , m.   der Hausvater , paterfamilias . [ cf.   домадар , газда   1 , стопанин ].   Кад путник дође пред каку кућу, а не зна чија је, он виче : „о домаћине “   За здравље вашега брата домаћина   (кад се напија) ; Весели се, кућни домаћине .

домаћи̑н , домаћи̏на  м.

1.

  сајбија, господар од куће и свега што њој припада, то може бити каткад и мало мушко дете .  —

2.

који је добро кућио и скућио, стекао имање и добар глас :   До̏бар је домаћи̑н .  — Тако̑га домаћи̏на  у ову нашу на̄и̏ју не̑ма.  —

3.

старешина манастира, ма којега било чина и звања он био као калуђер и духовно лице :   А. Де си би̏јо? — Б. Код деви̏чкога домаћи̏на .  — Тад је то би̑ло кад уби̏ше деви̏чкога домаћи̏на .  —

4.

некакво звање у сватовима и на свадби :   Здра̏в си, домаћи̏не !  — У RJA. domàćin    м. а), b), с), d). — У В.   дома̀ћин  м.