Српски рјечник

1.   дра̑га̑ , f.  adj.
1.
  (ст.)  adj.   Geliebte , amata  [ cf.   драгана   1 , 1   драго ]: Драга  моја, јеси л’ се удала  ? — Драг се драгој  на водици вали .
2.
 [ Драга ] hyp. v.   Драгиња .
2.   Дра́га , m.   ( ист. )   vide   [2]   Драго   [1] .

Речник косовско-метохиског дијалекта

1.   Дра̑га , Дра̄ге̑  ж.   и. :   Дра̑га  На̄ти̏на.  — Ото̏ше код Дра̄ге̑ .  — У В.   1.   Дра̑га̑  ж. хипокор. од Драгиња .
2.   Дра̑га , Дра̄ге̑  м.   и. :   А. Ку̏ј ти ка̄за̏о? — Б. Дра̑га  Па̑рлић. — А. Е, пра̑, није и̏стина.  — RJA. 4. Drága  м.
3.   Дра̏га , е  ж.
1.
  име села и планине на тромеђи рожајске, митровачке и новопазарске нахије .
 –
2.
презиме једне муслиманске породице пореклом из тога села :   Али Дра̏га .
 – У В.   3.   Дра̏га   2 .